Nekadašnji selektor reprezentacije BiH Mehmed Baždarević, kojeg je na klupi našeg državnog tima naslijedio Robert Prosinečki, u subotu je doputovao u Pariz iz Sarajeva, gdje je prije sedam dana sahranio majku.

Fudbal i život

- Jednostavno, nisam se mogao skoncentrisati na naš subotnji duel s Fincima, jer sam bio, kako se ono kaže, peharli - umoran od puta, a također, rane su još friške. Na ovaj put - prvi put, nije me ispratila moja majka... – drhtavim glasom rekao je šef stručnog štaba FC Pariz, te dodao:

- Utakmicu iz Tamperea, iskren da budem, gledao sam – tako da kažem, na preskok, usput. Ipak, još sam pod tim dojmom iz Sarajeva... Kasnije sam pogledao sažetak meča, šanse, golove i slično.

Kakav je Vaš komentar na bolan poraz od autsajdera?

- Iskren da budem, nemam ga. Žao mi je, jako mi je žao, ali i to je fudbal i život. Također, ne bih ništa komentarisao jer svaki moj komentar može biti pogrešno protumačen. Međutim, što prije se sve to mora analizirati, ali i zaboraviti, jer vrlo brzo dolazi druga utakmica koja je jako važna.

Ipak, možete li biti bar malo konkretniji?

- Ovo su prave utakmice, a ne one prijateljske. Tu moraš biti spreman da vrlo brzo popraviš sve loše stvari koje si ispoljio u duelu sa jednom ekipom u kojem smo morali pružiti ili dati jači bar otpor. Ali Bože moj, šta je tu je - to je fudbal. Moramo sve sagledati na pravi način i nastojati se dobro pripremiti za predstojeću utakmicu sa Italijom.

Veliko je pitanje da li je reprezentacija Italije ekipa za vađenje?

- Mislim da nije, ali svaka sljedeća utakmica nam je za vađenje. Više nemamo pravo na kiks, tako da moramo biti pametni, lucidni i razmišljati o svemu, jer znamo da će sada biti izuzetno teško da dođemo do cilja. Međutim, svi znamo da u fudbalu ima i stvari koje uvijek nisu logične. Nadam se da će tako biti protiv Italije. Idemo dalje.

Jako brutalno

Kako ste istakli na početku razgovora, još ste pod dojmom smrti majke...

- Znate kako je to bilo, jako, jako brutalno. Nisam očekivao da će se to dogoditi, jer je moj otac u gorem stanju, na postelji. Više ne znam ni ko sam ni šta sam, ni gdje je ona, moja majka... Sve to mi se, tako da kažem, spakovalo u glavu jednom momentu, teškom. Ali šta ću, život ide dalje, moraš biti jak...

U zadnjem intervju za „Dnevni avaz“, prije 14 dana, rekli ste da ćete što prije doći u Sarajevo da vidite roditelje...

- Nakon završetka sezone imao sam neke obaveze u klubu, i oko mog ugovora. Međutim, kažu mi: Ne trebaš žuriti sa odlukama, šta žuriš, nije hića dan-dva... Na kraju sam im rekao da moram za Sarajevo, i dok sam bio na cesti, to se desilo. Šta ćete, to je život.

A što se tiče našeg poraza u Tampereu, moramo se nastaviti boriti. Da sam je selektor, mnogi bi me okrivili za poraz u Finskoj. Kriv je selektor, a ovako su krivi igrači. Imaju uvijek opravdanje za nekoga, ali nema veze. Šta je, tu je – idemo dalje – za kraj je rekao Baždarević.

Nisam produžio ugovor, ali... 

Jeste li produžii ugovor s Parizom?

- Nisam, jer imam dvije-tri jako dobre ponude iz francuske Lige 2. Zbog toga sam molio čelnike kluba da me puste, jer imam klauzulu godina plus godina, ali problem je što oni o tome uopšte ne žele da razgovaraju o mome odlasku.

Novi, poboljšan ugovor su Vam ponudili još zimus...

- Tako je... Rekli su mi prosto tako, da će biti „rat“ u klubu ako ih sada napustim. Kako trenutno stoje stvari, mislim da ću ipak morati ostati u Parizu. Međutim, problem je i to što su rasprodali sve igrače, pa ću morati opet krenuti od nule. Vidjet ćemo.