As Milana Zlatan Ibrahimović (40) u intervjue za ugledni "The Guardian" priznao je da nije lako u petoj deceniji života profesionalno igrati fudbal na najvišem nivou.
- Nije lako. Svaki dan kad se probudim sve me boli, rekao je golgeter Milana i dodao:
– Neću zbog bola odustati. Igrat ću dokle god mi bude radio adrenalin.... Ne želim da se, ako sada prestanem, za neku godinu probudim, sjednem i kažem sebi: Mogao si još malo, dobro si se osjećao. Bolje je da odem kad budem potpuno gotov i kažem: Ne mogu više. Ali još mogu.
U subotu je protiv Fiorentine postigao dva gola i namjestio treći. Milan pod njegovom komandom izgleda bolje nego bilo kada u posljednjih niz godina. Nije se to očekivalo od igrača koji je još prije tri godine otišao „preko bare“, mnogi su smatrali da završi karijeru sa posljednjim unosnim ugovorom.
- Nije poenta u ugovorima ili slavi. To mi ne treba. Jedino što me tjera da nastavim je adrenalin. Jer, svakog jutra sve me boli. Taj bol nećeš da zaliječiš ako dobiješ još dva nova pratioca na društvenim mrežama. Novac te neće zaliječiti. Pažnja te neće zaliječiti. Ono što će te zaliječiti je adrenalin, objašnjava Bosanac sa švedskim fudbalskim državljanstvom.
Obrazlaže...
- Nemam problem sa patnjom. Bolove jedem za doručak. Ali mnogi ljudi ne razumiju šta znači patiti, jer nove generacije, sa svim ovim platformana, mogu da dobiju pohvale sa malo truda. Ranije generacije su morale da urade mnogo toga da bi dobile tek malo pažnje. Veoma sam ponosan što sam stara škola.
Priznaje doduše da ga na San Siru ove nove generacije podmlađuju.
- Imaju na mene Benžamin Baton efekat. Za šest mjeseci ovdje kosa će opet da ti potamni, smije se Ibrahimović pokazujući na sijede vlasi novinara.
- Ponosan sam zbog toga što momci preuzimaju sve više odgovornosti, mentalitet im se mijenja. To je moja sreća danas. To je moj adrenalin. Da izađem i trčim koliko i oni. Radim to 20 godina, kažu mi: Ne, Ibrahimoviću, moraš da prestaneš. Ja mislim drugačije. Radim to jer kad me ovi mladi momci vide kažu: Poslije svega što je napravio još radi. Znači da moram i ja. Nije to manipulacija, to je dobar primjer... Nisam pas koji laje i ništa ne radi. Ja sam suprotnost. Kad sam bio prvi put ovdje (od 2010. do 2012. godine op.a.) bili smo tim superzvijezda. Sad smo tim pun talenta, najmlađi u Evropi. A opet smo na vrhu. Drugačiji je to projekat. Ispunjava me. Očekuje se da uspiješ sa superzvezdama. Ovo se nije očekivalo.
Ibra je jednostavno takav. Život ga je naučio da bude takav. Dijete iz mješovitog bosansko-hrvatskog braka moralo je da se u problematičnom Rozengardu bori za sebe.
- Nisam kul zato što sam iz geta i ne treba da me sažaljevate što sam odatle potekao. Ali, kad si već tamo treba da izvučeš najviše. Od tebe zavisi.
To porijeklo se ipak vidi u Zlatanovom mentalitetu. Balkan ga nikad nije sasvim napustio. Nema on problem s tim.
- Život su usponi i padovi. Da je sve savršeno ne bismo sada imali o čemu da pričamo. Svi griješimo, niko nije savršen. Na društvenim mrežama okačiš sliku s 20 filtera i izgledaš savršeno. Ali kad te vidim u realnosti nisi savršen. Izgledaš normalno kao i svi ostali. Ljudi se pretvaraju da su savršeni. Ja kažem: Ja sam savršen kad sam ja. To ne znači da neću da griješim. Ali ću da učim i njih.
Nedavni primjer. Utakmica Švedske sa Španijom, Ibra ramenom baca Cezara Aspilikuetu na zemlju. Pravio se tada blesav, ali...
- Uradio sam to namjerno, nije me sramota što to kažem, jer je on prethodno uradio nešto glupo prema mom saigraču. Pravio se važan. I ja sam napravio glupost, ali opet bih do uradio da bih ga natjerao da shvati: ’To se j...no ne radi. Nemaš j..a da to meni uradiš, ali ako to i uradiš pokazat ću ti šta te čeka. Zato sam to uradio.
A da li je Aspilikueta reagovao?
- Šta da mi kaže? Meni sigurno neće, reći će mom igraču, koji je previše fin da mu odgovori. Nije lijepo to što sam uradio, ali bih opet. To sam ja, ne krije Ibrahimović.
Baš zato što to jeste on, dobio je žuti karton i zato neće da igra prvu plej-of utakmicu u borbi za mjesto na Mundijalu 2022. Kaje li se sada?
- Nema to veze s plej-ofom. Poenta je da tip shvati da ne smije da se iživljava na nekome ko leži na travi. Ne napadaš psa koji ne može da priča. Napadni nekog ko može da se brani. Lako je krenuti na moje saigrače koji imaju po 20 godina i veoma su dobri momci. Nadam se da je to sada shvatio... Ne plašim se da kažem. Napravio sam glupost, ali bih uradio to opet, 100 posto.
S obzirom da je intervju rađen za ostrvski list nije moglo bez pitanja o trenutnoj situaciji u Mančester junajtedu čiji je dres Ibrahimović nosio od 2016. do 2018. godine. I tu je Zlatan prilično iskren.
- Previše pričaju o prošlosti. Kad sam ja otišao tamo rekao sam im: ’Ovdje sam da se koncetrišem na sadašnjost i da pišem svoju priču. Kad je imaš previše onda sve ide u krug. Moraš da razmišljaš o sadašnjosti. Ili idi u bolnicu da ti očiste glavu.
Za kraj, o samom engleskom fudbalu.
- Kvalitet je precijenjen u smislu tehnike. Ali Premijer liga ima druge kvalitete – brzinu, ritam. Možeš da budeš najbolji fudbaler na svijetu, ali ako ne možeš da izdržiš ritam... U Španiji, Francuskoj i Italiji tehnika je bolja. Zato i imate toliko stranaca u Premijer ligi. Oni donose tehniku, otvoren je Ibrahimović.
