Kada neko nešto želi od srca, zna da hoće i može, onda nema prepreke da se stigne do uspjeha.

- Na ljekarskoj kontroli doktorica iz Crne Gore je listala boksersku knjižicu i čudila mi se, jer sam ranije imao samo dva meča. Ja sam joj rekao „ma ne brini, osvojit ću ja medalju“ – ispričao je na početku razgovora talentirani bh. bokser Dilan Rajić (Dylan) za „Dnevni avaz“.

Tako je i bilo. Sjajni Rajić osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu za boksere do 22 godine održanom u Budvi. Bio je prava senzacija jer je prije imao samo dva meča, a onda je osvojio bronzu pod trenerskom palicom Almedina Fetahovića.

Posebne emocije

Mogao se boriti za Nizozemsku i Hrvatsku, ali je srce željelo samo jedno – da se bori pod zastavom svoje Bosne i Hercegovine.

- Htio sam boksati samo za BiH. U meni je prevagnuo "babin sin". Prije godinu i po sam došao u Bokserski klub Ilidža, kod Miće (op. a. Almedin Fetahović) na trening. Odmah me pitao kakve su šanse da se borim za Bosnu. Nisam razmišljao ni sekundu i krenuli smo raditi zajedno – kazao je Rajić.

Evropsko prvenstvo u Budvi je lijepo iskustvo, fantastična uspomena, ali i najava velike karijere. Bilo je i jako emotivno. Plakao je Rajić, a suze ponosa nije mogao sakriti ni trener Fetahović. Veliki je ovo uspjeh, prva evropska U-22 medalja za BiH.

- Kada sam počeo plakati u ćošku protiv Bugarina Kirila Borisova na meču za medalju, govorio mi je da ne plačem, da će me kazniti, a kada je borba završila onda je i on plakao.

On je za mene kralj. Daje sve od sebe da nas vodi po takmičenjima, da radi s nama i za nas – rekao je Rajić o treneru Fetahoviću koji ga je otkrio.

Uslovi nisu najbolji, ali to nije spriječilo Rajića da dođe do medalje. I za to je „kriv“ Fetahović.

- Nijemac, koji je na kraju došao do zlata, stiže s pet trenera, fizioterapeutom, a mi nemamo majice.

Mićo je meni kupio majice u jednoj prodavnici, inače ne bih imao u čemu da se borim. On je svima nama u klubu kao otac – kazao je Rajić.

Čudo iz Sidhama

Fetahović je, podsjetimo, prije 30 godina osvojio prvu medalju za BiH. Bilo je to na Mediteranskim igrama u Monpeljeu.

Sada je trener koji je obučio mnoge talente, a da je veliki stručnjak dokazao je i s Rajićem.Odlični bokser je sada na zasluženom odmoru na svojoj Ilidži, a prepričao nam je utiske iz Budve.

- Prilazili su mi treneri reprezentacija Francuske, Rusije i Kosova... Čestitali su mi i govorili da sam čudo, historija. Navijali su za mene i iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore..., pa i turisti, bilo je fenomenalno – kazao je Rajić koji je rođen u nizozemskom Sidhamu.

Zanimljivo, svoju sportsku karijeru je počeo kao fudbaler. Sa 14 godina se prebacio u kik-boks, gdje je radio kod Pažerika (Pasztjerik) koji je na njega gledao kao sina.

- Tamo sam počeo od malih nogu, imao sam 14 godina. Dao mi je sve na početku. Ja kažem, on, Mićo i Pula su me napravili – istakao je Rajić.

Već sedam godina je u boksu. Kako kaže, kada uđe u ring u glavi ima samo „svoje“ ljude i želju da domovinu predstavi na najbolji način što mu daje dodatnu snagu. Ima i jednu želju.

- Babo Midhat, majka Božica i brat Kevin su mi najveća motivacija, a mnogo mi znači podrška prijatelja i trenera. Kada se borim za Bosnu, sve mogu uraditi. Nadam se da ću nekada biti u prilici da svojoj domovini donesem olimpijsku medalju – poručio je Dilan Rajić za "Dnevni avaz“.

Sparingovao s Babićem

Rajić se za prvenstvo pripremao u Puli gdje je sparingovao s najboljima, između ostalih, i Alenom Babićem.

- Bilo mi je sjajno, osjećao sam se kod kuće. Bio sam kod Čalića, zaista su me super primili tamo – kazao nam je Rajić.